DNK

"U mom selu postoje pokorne žene i mrtve žene. Nikad zaista nisam napustila to mesto, nikad se uselila u ovaj stan. Ujutru prvo razmislim gde sam, čuje li se košava ili šum na srcu moje majke. Kažeš lepa sam, ali nekako uvek tužna, poput princes-krofne na zadušnicama. Želela sam i ja da budem latica, a trava sam koja izrasta iz betona, Morava što preti da se ulije u svačije cipele. Ništa te ne učini toliko snažnim kao porodica u kojoj se deca gaje kao kukuruz, pod uslovom da je preživiš. Možda ni ne znam da se vežem ni za šta drugo osim za stih. Pišeš i ti. Meni pesme, njoj romane. Nije važno, više volim poeziju.

Moja mama zna šta se dešava u gradovima, a ja znam zašto se u njih odlazi."

— Radmila Lazić, autorski tekst koji se nalazi na koricama knjige