Opor i ironičan, neposredan i zanimljiv roman Komo Srđana Valjarevića poseduje sve dosadašnje kvalitete njegove proze. Zanimljiva priča o piscu koji dobija književnu stipendiju i put u "Vilu Maraneze" na jezeru Komo pretvara se u priču o nama na kraju XX veka; o izgnanstvima, izgubljenim generacijama, željama i mogućnostima....

"Shvatio sam zašto su sve ptice zamukle. On je bio jedan, veliki, gore, iznad svih nas. Osećao sam se kao zaba. Mogao je sve, šta god je hteo. Nikad nisam bio beznačajniji. Bio sam mali, baš kao i moj zivot, i sve u meni, sve iluzije u meni, sve što me je cinilo. Sav onaj vazduh kojim sam bio ispunjen izbio je napolje. Telo mi je izdahnulo od straha i divljenja. Zaboravio sam na dvogled. Pukao je po mom mozgu i meni jednim laganim preletom preko svoje teritorije, taj orao. I upisao sam:
- Veliki zlatni orao; jedan, sam, veličanstven, ogroman, iznad Monte San Prima, nad jezerom Komo."