Most na Žepi, je roman koji pored antologijske - Na drini ćuprije, tretira na veoma originalan način opsesivne teme Andrićeve proze – ljude i mostove, komunikaciju i nerazumevanje. Poput Mehmed paše Sokolovića i veliki vezir Jusuf shvata, posle pada u nemilost, da postoji nešto mnogo veće što nadilazi prostu činjenicu vlasti pa i života, nešto što ljude čini besmrtnim. Odlučivši da napravi most na reci Žepi i da premosti provaliju, koja je njegovo rodno selo razdvajala od ostalog sveta, on pokušava da premosti sve one provalije koje se javljaju u ljudima i koje narod Bosne, kao po nekoj zloćudnoj kobi, nosi u sebi. Neimarska studija mosta je studija o vremenu, o prolaznosti i vekovanju.

Roman koji pored priče o mostu na reci Žepi, bregovima Istočne Bosne i velikom veziru Jusufu priča večnu priču o ljudima i obalama, stranstvovanjima u sopstvenom identitetu i istorijskoj svesti.